Vreme uzivanja
Beogradski preferans
Sudeci po imenu i po terminologiji, preferans je kartaroska igra
utroje, francuskog porekla. Nije,
razume se, iskljuceno ni da su Francuzi samo ustanovili pravila,
a da su nesto slicno preferansu
"ljustili" jos Asirci, Egipcani, Acteci, Mitsteci...
Kako god bilo, beogradski preferans uglavnom se
vezuje za ime Koste Cukica, mada se igrao i pre njega. Gospodin
Cukic, hajdelberski student i
doktorant, za vreme knjaza Mihaila bio je ministar prosvete i
finansija (istovremeno), uveo je dinar
kao zvanicno sredstvo placanja u Srbiji, pretvorio Licej u Veliku
skolu i, izmedju ostalog, osnovao
Srpsko uceno drustvo (pretecu ozloglasenog SANU-a). Istorija ga
pamti kao bivseg ministra
finansija koji je umro bez prebijene pare – stalno se vajkao
da mu je plata prevelika i smanjivao je
dok nije "dogurao" do plate obicnog cinovnika. Za
postene ministre po varosi se govorilo: "Cestit
kao Cukic."
Uprkos svemu, knjaz Milos ga nije voleo – nije bio plecat i
glavat! Istini za volju, jedared mu je
ponudio mesto predsednika vlade. Sirotom Cukicu dah se zaledio:
"Mlad sam, gospodaru, meni su
samo trideset tri, nemojte..." Milos je uvazio argumentaciju
uz komentar: "Velim ja, nije vlast za
tunjave." (E, da je kodza Milos znao da ce vek i po kasnije
jedan taki "tunjav" zbaciti dahije i da ce u
jevropske dvorove ulaziti gazeci po crvenom tepihu, drugu bi
pricu pricao.)
No, vratimo se preferansu koji je Cukic rado igrao, ali je za
saigrace birao samo korektne ljude. Za
njegovog vakta, a i kasnije, "prljavi" igraci su
opominjani: "Ili igraj po Cukicevim pravilima, ili
ustaj!"
Prica kaze da je Cukic, osim trotomne "Ekonomije",
napisao i prirucnik za preferans. Ako je ikad
postojala, knjizica se izgleda negde zagubila jer – u
danasnjem Beogradu svaka ekipa igra po svojim
pravilima! Razlike su narocito izrazene oko problematike da li se
pik na "refeu" igra ili ne i koliko se
"supe" uzima kad je pred kraj partije "duplo
padanje". Nekadasnji srpski prosvetitelj se i posle 120
godina od smrti jos pominje, ali u zargonu danasnjih
preferansdzija "igrati po Cukicu" znaci odigrati
logicno, ama bez "spurijusa", odnosno parapsiholoske
sposobnosti da se sazna koje karte ona
dvojica drze u ruci. Cukic se ponekad i citira (pripisuje mu se
izreka: "Nikad adut, nikad platka"), ali
se igraci i kibiceri sve cesce pozivaju na g. Spiridona Miletica:
"Sto se gnjuras kad ti dupe viri" (S.
Miletic, "Lirika", izdanje Gece Kona, 1934. godina)
ili: "Sirotinji vajdica i kad joj muva u dupe uleti"
("Metafizika", isti autor i izdavac, godina 1932).
Postoji vise vrsta beogradskog preferansa, ali se izdvajaju
kucni, klupski i redakcijski. Kucni se igra
u opustenoj atmosferi, uz pice i mezence. Kad neko pogresi,
dovoljno je da kaze: "Sta da radim,
zajeb'o sam se", i tu je kraj price. Jedino sto pobednik do
sledece partije preti ostaloj dvojici da ce
morati da im naplacuje casove jer ovako vise ne moze.
Klupski preferans se u Beogradu mahom igra po stranackim bifeima.
Najbolji igraci, gospoda u
godinama, piju kaficu i kiselu. Ponekad tiho prokomentarisu
poslednju "ruku" i na kraju se u miru
razilaze. Ali ako slucajno padne "grka rijec", onda
dolazi do takve omraze da posrednici, poput onih
sto u Albaniji i na Kosmetu mire zakrvljene fisove, mesecima
ulazu natcovecanske diplomatske
napore da bi se ekipa iznova okupila.
Najzivopisniji je ipak redakcijski preferans koji se deli na
"Grbavicu" i na "Vembli", mada se igra na
istom terenu. "Grbavica" je sastavljena od ljudi iz
sluzbe prodaje i pokojeg novinara iz nize, trkacke
kaste. Oni igraju i ne galame. Na "Vembliju", pak,
nastupaju profesionalci, najcesce Dama, Kralj i
Stari As. Ponekad, kad Kralj seta po Evropi ili planduje na moru
(gde ga je zatekao i 5. oktobar), ili
kada Stari As mora da primi neku nagradu, na "Vembli"
se pripusta i pokoji "grbavicar". Zbog
potcenjivacke indolentnosti "majstora", taj na kraju
cesto ispadne najbolji. Ovde mora da se kaze da
privilegovani drugoligasi lose manire sa "Vemblija"
posle prenose i na "Grbavicu" i kvare igru.
Naime, fudbalskim recnikom kazano, na "Vembliju" je od
90 minuta "lopta u igri" jedva pet ili sest.
Sve ostalo vreme traju rasprave i analize ko je pogresio i da li
je moglo bolje da odigra. (Kada se
igra na "Vembliju", "grbavicari" obavezno
obrazuju kibic-klub. Ne pada im na pamet da se presele
na drugi teren i sami bace jedan kratki od 60 jer, kako kazu,
zanimljivije je gledati.)
Mora se priznati da je "Vembli" vise nego atraktivan.
Kralj obavezno huska druge na ostru, musku
igru, ali znatno manje rizikuje od Dame koja pokazuje tipicno
srpsku sklonost ka hazarderstvu iako
je skandinavske (helsinske) krvi. Stari As postuje izreku
"langzam aber ziher" sa naglaskom na
"ziher" i ne voli da gubi. On je nepogresiv i uvek prvi
digne glas kad neko od partnera ne odigra
kako treba. Onda prozvani krece da se brani, treci da
komentarise, ukljucuju se kibiceri, ukratko –
od Slavije i Beogradjanke s jedne i do "Madere" s druge
strane prolaznici se pitaju: "Kakva je ovo
tuca?" Zvuci neverovatno, ali desi se cak i da Stari As
pogresi. Tad se nadigne dreka jaca od
eksplozije nad Hirosimom. Na kraju, posle visesatne svadje,
pritisnut neoborivim dokazima i
gomilom svedoka, Stari As priznaje uz skruseni komentar: "Pa
dobro, ipak sam ja stariji covek."
Do prave "sorke", naravno, nikada nije doslo – svi
"majstori" nekada su bili sledbenici Najveceg
Sina, pa im je ostalo malo od onog bratstva, jedinstva,
jednakosti i socijalistickog morala, ukratko,
onih vrednosti kojima su na casovima marksizma njihovi gluplji i
nedarovitiji vrsnjaci godinama
zlostavljali maloletnike. Ali na drugim mestima, kao na ETF-u,
onaj ko krene "iz podvale" rizikuje bar
samarcinu, ako ne i nesto gore. Na svu srecu, nije zabelezeno da
je neko zbog preferansa poginuo.
Za sada.
Uros Komlenovic
objavljeno u Vremenu, 28/12/2000
Divna igra i izazov
"Preferans";
"Vreme" br. 521
Obradovan sam vašim analiziranjem možda najpopularnije kartaške igre u
Srbiji, posle tablića verovatno. Imao bih nekoliko sugestija, dobronamernih.
Mislim da je ishitrena kvalifikacija da postoji beogradski preferans. Godinama
igram tu divnu igru, mogu reći dosta uspešno, sa raznim partnerima iz bivše
nam i sadašnje domovine. U Beogradu, za razliku od Vojvodine (iz koje mislim da
je i uvezen preferans u Beograd), i nekih drugih delova bivše nam domovine
nisam primetio nikakve specifičnosti u ovoj igri. Većina igrača
koristi neadekvatne karte, izbegavajući mađarske karte,u pravilima
nema posebnosti a ni lep
ršavosti u igri. Ne mogu poreći masovnost, ali iz nje nemam utisak da
je proizašao kvalitet. Govorim ovo sa pozicije prvog zvaničnog šampiona
Sremske Mitrovice u ovoj igri koja se u mome gradu i mojoj porodici igra preko
sto godina. Da li ste čuli za licit od 1, za kontru na pratnju. Ne bih dužio
više, shvatite ovo kao dobronameran izazov za sve tri grupe igrača da se
odmere snage i razmene iskustva, a naročito za članove Vaše cenjene
redakcije.
Dr Predrag Rogulić, Sremska Mitrovica