Milenka sam upoznala pre petneast godina i vrlo brzo shvatila da cemo ga i mi kao i ostali njegovi prijatelji smatrati clanom porodice

Bio je izuzetna licnost. Nece biti dana da ga se neko po necemu nece setiti i pomenuti.

Skoro me je prijateljica pitala da joj ga opisem. Posle par recenica sam zastala jer sam shvatila da ne mogu recima da joj docaram citav univerzum Milenkovih reci, misli, pogleda, pokreta, osmeha, cutanja, koji nosim duboko u osecanjima i secanjima. Kako da joj opisem vrhunskog naucnika, preciznog analiticara, odlicnog matematicara, uvek radoznalog i zeljnog znanja, a lezernog, sarmantnog, i cesto neuhvatljivog i zagonetnog boema.

Onda sam se zapitala sta je moja prva asocijacija na pomenu njegovog imena. Bez dvoumljenja to je ISKRENOST. Umeo je da pohvali, da se sazali i da pokudi ali sa najboljom namerom. Verovao je da sujeti nema mesta medju prjateljima.

I zbog toga zelim da procitam nesto sto je Milenko rekao o prijateljstvu u jednom emailu koji sam sacuvala:

Ja dozivljavam prijatelje kao svoju familiju i veseli me ako mogu "uletiti" i pomoci na bilo koji nacin. I jako sam sretan sto imam tako iskrene odnose da mozemo odrazgovarati o svemu, bez zadrske, da ne moramo vagati rijeci, da niti ne pomislimo da bi se mogli "krivo shvatiti", da ne postoji niti malo sumnje. Mnogo mi je drago da isti tip odnosa imam i sa decom svojih prijatelja - i da me i oni, premda su jos jako mladi momci i devojke, dozivljavaju prijateljski i s puno povjerenja - a da vi roditelji to podrzavate - i dozivljavate iskljucivo pozitivno. To su, po meni, najvece vrijednosti koje treba razvijati i uzgajati u odnosima medju ljudima. Sve drugo dolazi i prolazi....

Mailove sam pocinjala sa "Dragi goszn Markovicu" i zato sada kazem:

Dragi goszn Markovicu,

nedostajes nam. Na jos mnogim rodjendanima, slavama, oskarima, kartanjima cemo te ocekivati, jer ne mozemo da prihvatimo da te vise nema medju nama.

Poljubac,

Tvoji prijatelji

 

Zlata J.