Vreme

Volite da igrate karte? Sta najcesce igrate?

Po meni, preferans je najlepsa kartaska igra. Ako ne najlepsa, a ono
sigurno jedna od najzaraznijih.

Bas pre neki dan cujem da je kucni prijatelj, inace veliki kartaros,
opet u svojoj preferans fazi. Zatvorio se sa dva ortaka u sobu, tri dana
vec ne izlaze, smrsao par kilograma, ne jede, ne pije, zaboravio da
prica, zenu i decu u susednoj sobi ne vidja... (gde je tata? tata je na
sluzbenom putu). Taj isti prijatelj je svojevremeno, dok je bio
mladji, vozio i po 250km posle napornog radnog dana na zakazanu partiju.

Ako ste jedan od ljubitelja ove igre, svakako mozete da razumete ovo
stanje.

Ovih dana spremam se za porodicno skijanje i osim radosti sto cu bar
sedam dana uzivati u omiljenom mi sportu, jedva cekam da sednem za
sto i odigram koju partiju sa muskim delom porodice.

Preferans je kazu, poreklom ruska igra, uprkos svom francuskom
imenu... Nastao iz vista, a opet mnogo jednostavniji od bridza (koji jos
uvek nisam savladala, ali nameravam). Kod nas se igra u troje, mada sam par
puta igrala i u cetvoro ali je to prakticno isto jer se jedan igrac uvek
odmara - kibicuje.

Ja sam, kao i svi dobri studenti, preferans pocela da igram kada sam
upisala fakultet. Ranije sam znala ponesto, gledala milion puta starije
kako igraju, rekli mi da se tako najbolje uci i ja sam stvarno tako
dosta naucila. A zaigrala po prvi put na prvoj godini faxa. Eh, da mi je
bar jedan ispit bio iz poznavanja preferansa...

Kao sto postoje predrasude o zenama za volanom, imamo i predrasude
(neosnovane!) da zene nemaju pojma da igraju preferans, i muskarci se
zaista jako retko odlucuju da igraju sa njima. A ako se to i desi
najcesce je samo zato sto nisu mogli da nadju treceg za pref, a ocajnicki
im se igrao. Par puta sam bila u takvoj situaciji, koja se skoro
uvek zavrsavala upravo mojom pobedom. Zenskom pobedom.

Ima jedna stvar koja me u preferansu fascinira. To je ozbiljnost tokom
igre. Nikada mi to nije bilo jasno. Svi ozbiljni ko da resavaju Fermaovu
poslednju teoremu. To jeste misaona igra i vrlo je zahtevna, ali je ipak
igra i trebalo bi da bude zabavna. Mene su cesto grdili sto se zezam dok
igram, optuzivali me da sam neozbiljna , ali ja ne odustajem. Volim da
ih nerviram, sto i nije losa strategija zbunjivanje protivnika.

Jos jedna zanimljivost! Ovo je igra koja moze jako dugo da traje. Moze cak i
da se ne zavrsi. Kazu da je jedan zatvorenik, osudjen na smrtnu
kaznu, kada su ga pitali sta mu je poslednja zelja pred egzekuciju,
izjavio da bi voleo da odigra partiju preferansa.

Ispade sad da pisem samo o porocima... psovanje, kartanje, sledece ce
verovatno biti alkohol ili droga :) a u stvari razmisljam mnogo o
antistress terapiji koja nam je svima neophodna, pa ako na ono psovanje
dodate i koju partiju prefa ili neke druge drustvene igre, bicete
sigurno oslobodjeni negativne energije i bar na kratko cete zaboraviti
razne grozne stvari koje nas okruzuju.

Nikola V.

Pref, uh, uh. Razne uspomene su vezane za ovu igru. Podsetila si me ovim poslednjim pasusom o lecenju stresa na prolece 1999. Uz svecu, poslednje zalihe zrenjaninskog crnog portera i keks romansa (5 kila na rinfuzi - kad pomislim samo na njegov miris odmah cujem i sirene) cepali smo pref do iznemoglosti. To mi je bilo najbolje kartanje u zivotu. Posle nekoliko uzastopnih dana, nastelujes svoj sistem, dodjes do prave koncentracije, udjes u takmicarsku formu i onda nastupi uzivancija.

Ni ja ne volim smrknute likove koji shvataju igru preozbiljno. I ne volim da igram u kintu. Ako se lomis oko betla na refeu ili davanja kontre, razlozi treba da budu iskljucivo 'sportski'. I ne volim kad se igra na suvo, ali ni kada se igraci prejedu unapred pa im nastupi mrtvi cas i onda onako omamljeno zevaju u karte ne znajuci sta da igraju. Tad uvek pocnu da ziherase. Ne volim ni ziherase. Ne volim ni kada gubim. Ne volim ni kada padne na betlu (uuuuu sto to ne volim, beda jedna najstrasnija - nije zbog rezultata, ali potonem u sopstvenim ocima). I ne volim kad krenu diskusije o tome ko je pogresio - svi sve najbolje znaju. Uvek je medju tri igraca jedan koji igra slabije, pa nek gresi i uci, objasni mu, ali nemoj da se deres na njega (ne brini, ako sam ja pao zbog njegove greske, dracu se ja :) ). Ne volim kad se ne igra za stolom. Preferans nije igra za plaze i slicne ambijente. Ali mnogo, mnogo volim pref.

Moj se deda, (exprofa matematike na PMF) zatvarao s ekipom,"kolegama", u kujnu i igrao po 3 dana/noci a majka cistila pixle/doturala hranu. zamrace stan,roletne spustene,i udri,deri
nista me ne pitaj.

....Kao i kod svega ostalog...ta sredina....pa zivot bi bio uzasno dosadan da nije i tih stvrai koje u malim kolicinama raduju coveka. Svako ko popije malo vina voli ceo svet i sve mu je lepo, ko se malo zabavi kartama ima zadovoljstvo ko nikada nije prbao i nesto drugo osim svakodnevice taj je vrlo tmuran zivot vodio i bice mu jako zao kada svede neke racune. Dakle, sve to u granicama normale i ja volim jer je zacin zivota..:-)))

E, a je l´ znate vi za ono : e, tako je isto jedan iz Sapca mesao karte i umro ? :))) meni je to najgluplja a najsmesnija recenica kad igram karte.

Opet tražim autorstvo. Radi se o kumu Ljubi, jednom od nas trojice, koji je uvek bio zbunjen i delio po nekoliko puta za redom. Onda mi u neko vreme pomenemo "tog jednog koji je umro deleći, onaj iz Šapca, eno mu spomenika odmah kad se udje u grad sa leve strane"

A kako crtate sesir?
Imam nekog ortaka koji kada crta sesir krece sa nekom pesmom sesir moj, sesir moj, to je zaista bolno za gledanje...i slusanje.

Šeširi su izvor raznih kreacija. Kum i ja ih odaaaavno ne crtamo. Kao, mi smo profi pa nam ne treba, nego pišemo minus kada smo u minusu.
A znamo da se kada se neko vrati iz minusa u plus kaže da se igraču neko "usrao u šešir", te je on tu u obavezi da nacrta gomno

Preferans http://forum.krstarica.com/blog.php?b=1299

Preferans je posebna igra. U mojoj porodici se igra generacijama. Babe, dede, roditelji, brat, stricevi, itd. Vecina moje ekipe igra. Kao klinci smo merili neciju inteligenciju po tome da li igra pref ili ne. Glupo, naravno, ali svasta je potrebno za dobro igranje. Malo pameti, naravno, kombinatorika, osecaj za licitaciju. I dobri igraci. Nezgodno kod preferansa je sto se igra utroje. Ono standardno kucno posecivanje parova - pref odmah otpada. Igra je nepoznatog vremenskog trajanja. Sve zavisi od koliko bula (tzv.poena) pocnes, s kim igras, kako igras.
Znaci, kad pocnes, ne zna se kad ce da se zavrsi. Moze da traje i par sati, ali moze i celu noc. Nekada smo bukvalno s partije isli u gimnaziju. A danas, imamo dane kad se okupljamo, nije uvek ista postava, i igramo nemilice. Obicno petkom, jer vecina ekipe ne radi subotom. Jos nesto je u preferansu specificno,uvek igraju dvoje protiv treceg koji vodi igru, ali se to prilikom svakog deljenja menja. Ostala mi je jedna pref-noc u secanju. Putovala sam s drustvom na more, vozom do Rijeke. Milion sati. Voz nije ni krenuo sa bgd. z.stanice, otvaraju se vrata kupea i ulazi lik i pita, trazi treceg. Ja se, normalno, odmah prijavim i odem do njihovog kupea. To su bila 2 frajera s devojkama koje ne igraju i falio im treci. Stavili smo neki ogroman ranac izmedju sedista i igrali tih 10-tak (mozda i vise) sati do Rijeke. Izljubismo se posle kao rod rodjeni i svako na svoju stranu. I na mnogim drugim letovanjima, vreme smo provodili u bastama restorana igrajuci preferans, samo sa mini pauzama za skok u vodu, pa nastavak. Sreca, kod nas je preferans prilicno popularan, pa ti se retko desi da ne mozes da nadjes treceg. Zao mi je samo sto nisam naucila bridz. Cula sam da je fenomenalan, ali kod nas nije bas zaziveo, mada ima bridz klubova

Naučila sam da igram preferans! Noćas! Auuu, kako je dobro! Ili sam ja kockar u duši...? Ili je bilo dobro društvo...? (fali mi treći!) Ili se meni ova igra baš sviđa...? Ili smo popili više nego što ja umijem da igram...? Ne znam, ali ovo mora da se zabilježi sad, baš sad, odmah, ovog trena (čim se dokopah kompjuktera, prije nego ga ugasim).. Da se ne zaboravi.. A možda se i nasmijem ujutro.. Ali ja bih opet..! Dobro je bilo! Iako sam bila u sredini, ali dobro je bilo. Probala sam i igru, i preferans, i sans i sve što je moglo da bude. Naučila sam! A da li sam naučila? E ne znam. Možda i nisam, ne umijem da stanem, čak i kad znam da gubim (ali nekad kad gubim, dobijem za dlaku! E u tome je čar igre! Za dlaku! Za malo! Ali dobijem na rizik!....) Al’ dobro, nismo igrali u pare, igrali smo u igru. Igra je bila dobra. Što kaže moja dobra tetka ’Šta se nervirate, ne igrate u imanje’. Dobro, dobra moja tetka, nismo igrali u imanje, ali igra je bila dobra. Ja bih još! Sjutra, opet. Preferans!